Дефиниција појмоваАнтивирусни софтвер или антивирус је рачунарски софтвер који се користи за заштиту, идентификацију и уклањање рачунарских вируса, као и свег другог софтвера који може да оштети или нанесе штету рачунарском софтверу, а једним именом се назива малвер. За разлику од првобитних антивирус софтвера који су били базирани искључиво на третирању рачунарских вируса, модерни антивирус софтвер се дизајнира тако да систем штити од што већег броја различитих могућих малвера, као што су црви, фишинг напади, бекдор, руткит, тројанци... Методе идентификацијеПостоји неколико метода које антивирусни софтвер користи за идентификацију малвера. У зависности од софтвера може се користити и више метода.
Алати за уклањање вирусаАлати за уклањање вируса (Virus removal tools) представљају софтвер дизајниран за уклањање специфичне врсте вируса. За разлику од комплетних антивирус програма они су базирани само за одређену групу вируса, али их зато уклањају са знатно већом ефикасношћу. Најпознатији су McAfee Stinger и Microsoft Malicious Software Removal Tool. Већина ових алата је бесплатна. ПерформансеВећина квалитетних и свеобухватних антивирус софтвера знатно утичу на перформансе система. Разлог томе је активна антивирусна заштита која у реалном времену проверава све датотеке и програме којима систем приступа. Није препоручљиво, мада је у већини антивирусног софтвера могуће, привремено или трајно искључење активне антивирусне заштите. БезбедностАнтивирус софтвер сам по себи носи безбедносни ризик јер се извршава на системском нивоу овлашћења и може приступити самом језгру оперативног система. Ово је неопходно за њихову ефикасност, али истовремено може представљати и потенцијалну опасност. Дешава се да се неки спајвер (програми за шпијунирање) на интернету представљају као антивирусни софтвер. Због тога је потребно добро проверити да ли је антивирусни софтвер који се скида са интернета заиста антивирус. Антивирус софтвер често нуди опцију аутоматског брисања или стављања у карантин сумњивих датотека. Када је ова опција укључена може се онемогућити извршавање неке од системских и програмских датотека, па и читавог оперативног система. Системска ограничењаСимултано извршавање више антивирусних програма може знатно угрозити перформансе система. За инсталацију програмских додатака, управљачких програма и надградње система често је неопходно привремено искључити активну антивирусну заштиту. Активна антивирусна заштита може делимично или потпуно онемогућити промене на систему. Преносни уређајиПаралелно са развојем различитих врста преносних уређаја, развили су се и вируси који их нападају. Као последица ове појаве произвођачи антивирусног софтвера развили су и понудили су тржишту софтвер прилагођен овим уређајима. Код ових уређаја чешће се примењују хардверски базирана решења. Антивирусни софтвер испоручује произвођач преносног уређаја у самом уређају у виду неке врсте РОМ меморије, који проверава садржај на преносном уређају. Овакав вид заштите користи се код USB флеш меморије, мобилних телефона и сл. уређаја. Остале методе заштитеОсим коришћењем антивирусног софтвера, заштита од вируса се може појачати и реализацијом мрежног фајервола, или коришћењем система виртуелизације. Ове методе заштите, у сваком случају, не могу заменити антивирусни софтвер, већ само допунити систем заштите, пре свега у домену нових и неоткривених вируса. Мрежни фајерволМрежни фајервол спречава да неидентификовани програми и интернет процеси приступају систему или његовом делу који се штити. Он није антивирусни систем, не детектује нити уклања вирусе. Ипак, помаже заштиту система од спољних напада затварајући рачунарски систем или рачунарску мрежу, ограничавајући или блокирајући све сумњиве активности које су инициране изван заштићеног дела система. Фајервол то чини тако што блокира све улазне и излазне захтеве на контролисаним TCP/IP портовима. Фајервол је дизајниран тако да контролише комплетан приступ систему из окружења и не може бити алтернатива антивирусном софтверу већ само његова допуна. Виртуелизација системаОва метода заштите се изводи виртуелизацијом радног система. Апликације се изолују од оперативног система чиме се избегава давање привилегија програмима за приступ језгру оперативног система. Виртуелизовани систем након рестартовања поново формира комплетну структуру, тако да ресетује све промене на систему па и оне које би евентуално учинио вирус или неки други малвер. На овај начин се добија ефекат као да вирус и уклоњен. Недостаци ове методе се огледају у томе да један део података ипак остаје невиртуелизован и тиме незаштићен, тако да ти подаци могу бити оштећени или украдени. Из тог разлога ни метода виртуелизације не може заменити антивирусни софтвер, али подиже ниво безбедности система. Видео о избору антивирусног софтвераПрепоручена преузимања са интернетаКоришћени ресурси
|
|
|